Bumerang deklarativnog zaklinjanja

01/11/2006 Kategorije: Sudska praksa  

Slavoljub Carić, pravni zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

Mnogi su tek sada suočeni s mogućnošću da presude koje su već postale pravnosnažne pred domaćim sudovima i koje su već bile u postupku po vanrednim pravnim lekovima preispituje jedna međunarodna pravosudna instanca. Ali, kada smo već ušli u odgovarajuće međunarodne obaveze i preuzimali ih, moramo biti svesni da se ne treba samo deklarativno zalagati za njihovo ispunjavanje, već da se zaista moraju kreirati pravi uslovi u praksi da se tim međunarodnim obavezama udovolji – kaže Slavoljub Carić

Do kraja 2005. godine podneto 1.345 predstavki iz Srbije: Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

Prva presuda koju je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo protiv Srbije zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti, u slučaju Milije Matijaševića, prema oceni pravnog zastupnika Srbije Slavoljuba Carića trebalo bi da bude opomena pravosudnim organima u Srbiji da se u postupanju pridržavaju Konvencije o ljudskim pravima i da se u svojim odlukama pozivaju na njih.
Zbog značajnog povećanja broja predstavki građana Srbije Evropskom sudu, kao i predmeta o kojima je već zatraženo izjašnjenje, Carić je nedavno na Sudijskim danima održanim u Vrnjačkoj Banji uputio ozbiljan apel da se tokom postupanja i u presudama pozivaju na Konvenciju i da sude u razumnim rokovima, jer će, u suprotnom, argumentacija naše zemlje biti osuđena na propast.

– Mnogi su tek sada suočeni s mogućnošću da presude koje su već postale pravnosnažne pred domaćim sudovima i koje su već bile u postupku po vanrednim pravnim lekovima preispituje međunarodna pravosudna instanca. Ali, kada smo ulazili u odgovarajuće međunarodne obaveze i preuzimali ih moramo biti svesni da se ne treba samo deklarativno zalagati za njihovo ispunjavanje, nego da se zaista moraju kreirati pravi uslovi u praksi da se tim međunarodnim obavezama udovolji – ocenjuje Carić.

On, takođe, kaže da na nivou države ne postoji nikakav fond za isplatu presuda, a sudovi nemaju svoj budžet, podsećajući da je u slučaju Matijašević kancelarija zastupnika zamolila Okružni sud u Novom Sadu i Vrhovni sud u Beogradu, čiji su akti doveli do postupka pred Evropskim sudom, da isplate troškove podnosioca predstavke koji iznose 662 evra i da je za očekivati da će vremenom to biti mnogo veći iznosi.

– Država je u obavezi, a to je u nekoliko navrata rekao i Evropski sud, da organizuje sistem tako da funkcioniše, da se pravnosnažne presude izvršavaju i da se sudi u razumnom roku – ističe Carić.
Konvencija o ljudskim pravima, koju su Srbija i Crna Gora ratifikovale 26. decembra 2003, na snagu je stupila godinu dana kasnije, štiti korpus osnovnih ljudskih prava – pravo na pravično suđenje, pravo na slobodu i sigurnost, kažnjavanje samo na osnovu zakona, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, na slobodu misli i izražavanja, zabranu diskriminacije, pravo na delotvoran pravni lek, pravo na pretpostavku nevinosti, na pravičan postupak i odbranu, pravo na suđenje u razumnom roku, na izvršenje pravnosnažne presude i druga.

Carić kaže da je do kraja 2005. godine Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu podneto 1.345 predstavki protiv Srbije, od čega je kao neprihvatljivo odbačeno 384, pet je dostavljeno na izjašnjavanje, dok o ostalima Sud nije odlučio. Već u prvim mesecima ove godine ukupan broj predstavki povećao se na 1.500, dok je izjašnjenje državnog zastupnika do kraja septembra zatraženo u još 33 predmeta.
Najveći broj, od 38 predmeta koji su već u radu, prema podacima koje iznosi Carić, odnose se na dužinu trajanja postupaka, često više od pola decenije, a u pojedinim slučajevima i dvadesetinu godina.
Ostaje da se vidi koliko će predstavki od više od 960 protiv Srbije, o kojima još nije odlučeno, Sud prihvatiti, odnosno odbaciti. Dosadašnja praksa, s jedne strane, pokazuje da većinu od ukupnog broja podnesenih predstavki Evropski sud odbacuje, a s druge da kod onih koje prihvati u preko devedeset procenata utvrdi povredu Konvencije. Tako je u 2005. godini Evropski sud odlučio o ukupno 28.580 predstavki, od kojih je samo hiljadu prihvaćeno, a povreda Konvencije konstatovana je u čak 993 presude.

Brojka od 1.500 dosad podnesenih predstavki protiv Srbije sama po sebi govori mnogo, a ne bi bilo preterano sve sagledati i u kontekstu “potencijala” za buduće, u aktuelnim i nekim možda samo naizgled neaktuelnim postupcima. Naime, mada od januara 2005. imali, kako se činilo, samo smo formalno Sud SCG koji je ugašen nestankom bivše državne zajednice u maju ove godine, pred njim se nakupilo čak četiri i po hiljade predmeta. Zastupnik Carić konstatuje da su po ukidanju Suda SCG predmeti koji su pred njim bili u vezi s takozvanim žalbama građana obustavljeni.

Dnevni list Danas, 01.11.2006.g.