ZAKON I ZAKONSKE OBAVEZE

10/11/2011 Kategorije: Newsletter  

Osim naše svesti, osećaja za moral ili empatiju, nas – društvo – obavezuju zakoni da obezbedimo da ljudi koji žive sa invaliditetom imaju pristup i uživaju iste koristi u svim zgradama i objektima, sve usluge, programe i zapošljenje kao i svako drugi.

U Srbiji postoji zakon o zabrani diskriminacije kojim se utvrđuje sledeće: „Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi …“ (čl. 17, stav 2.), „Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. “ „U pogledu sudske zaštite od diskriminacije osoba sa invaliditetom primenjuju se i čl. 41 do 46 ovog zakona“ (čl. 26, stav 1. i 3.), i da se podsetimo člana 41 koji glasi: „Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. Postupak je hitan.“ (čl. 41, stav 1. i 3.).

Povrh toga, kako predviđa član 26 stav 2. gorepomenutog zakona, Srbija ima i poseban zakon koji propisuje način ostvarivanja i zaštite prava osoba sa invaliditetom – zakon o sprečavanju diskrimanacije osoba sa invaliditetom. Ovaj zakon svojim članovima 13 i 16 posebno definiše pojam pristupačnog okruženja kao i obaveze nadležnih organa u obezbeđivanju slobodnog pristupa objektima u kojima se nalaze gradske/opštinske i državne ustanove.

Uprkos domaćem i međunarodnom zakonodavstvu, nema velikog napretka u predmetnim oblastima i osobe koje žive sa invaliditetom još uvek nisu u mogućnosti da polažu svoja prava na osnovna ljudska prava i slobode jer im je uskraćen neometan pristup javnim objektima i prostorima..

Da rezimiramo, javni organi u lokalnim zajednicama krše još najmanje 11 domaćih i međunarodnih zakona, ukljućujući sopstvene statute, neuklanjanjem arhitektonskih prepreka, a naši sugrađani su ušli u 21. vek nastavljajući svoju borbu da ostvare svoja ljudska prava da se kreću slobodno, da imaju pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, itd.

Zakoni o ljudskim pravima zahtevaju da se vlade, poslovne i druge organizacije u Srbiji prilagode potrebama svake osobe koja živi sa invaliditetom ukazujući pri tom poštovanje prema njihovom dostojanstvu, samo-poštovanju i osećaju lične vrednosti.