Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, u Nišu su Press konferenciju zajedno održali Odbor za ljudska prava Niš, udruženje Ženski prostor i Centar za devojke.
Najdiskiminisanije društvene grupe su Romi, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBT populacije, istaknuto je na konferenciji. Predstavnici organizacija slažu se da je učinjen korak napred jer su manjinske grupe i njihove aktivnosti sada vidljivije, ali ocenjuju da diskriminacija i dalje postoji u velikoj meri.
Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava je povod da organizacije civilnog društva skrenu pažnju na probleme i slučajeve kršenja ljudskih prava tokom te godine. Koliko znamo 3 niške škole bile su u planu da dobiju liftove i da se omogući pristup osobama sa invaliditetom kako bi mogle da ostvare pravo na obrazovanje. Međutim, ništa nije urađeno. Jedan od slučajeva diskriminacije je i prinudno iseljenje romskih porodica iz “Belvila” od kojih su neke smeštene u magacin “Vulkana”. Gradu je trebalo tri meseca da im priključi vodu, a sada se radi na tome da im se obezbedi ogrev i šporet kako bi preživeli zimu – kaže Dragan Đorđević koordinator Odbora za ljudska prava Niš.
Među manjinskim grupama koje teško ostvaruju svoja prava su i Romi i žene. Romkinje u Nišu dvostruko su diskriminisane i zbog svoje nacionalnosti, ali i pola. Život prosečne Romkinje traje 40 godina, a zbog tradicije rano se udaju i vrlo često odustaju od školovanja – objašnjava Hristina Piskulidis iz Ženskog prostora. Nereagovanjem na nasilje i zabranu Parade, pokazujemo mladima da je nasilje u Srbiji dozvoljeno i nekažnjivo, a diskriminisanim grupama da njima nije mesto u našoj zemlji”.
Kao jedan od neophodnih sistema za zaštitu prava ljudi civilni sektori navode besplatnu pravnu pomoć za sve građane. Ovakvu vrstu pomoći od januara do novembra ove godine zatražilo je 239 Nišlija dok je oko 40% vezano za kršenje prava iz radnog odnosa i zlostavljanje radnika. Najveći broj podnetih prijava vezano je za diskriminaciju osoba sa invaliditetom, koje ne mogu bez asistenata i pomoći najbližih da se kreću po gradu. Poražavajuća je i činjenica da umesto da se radi na uklanjanju postojećih arhitektonskih barijera, nove ulice u Nišu grade se upravo sa takvim barijerama- kaže Milan Krstev, pravnik Odbora za ljudska prava Niš.
Skrenuta je pažnja i na seksualno ucenjivanje žena na poslu. Iako za sada nije evidentiran ni jedan slučaj ove vrste, to ne znači da ne postoji. Ovo je problem o kome žene ćute iz straha da ne bi ostale bez posla – kaže Bojana Tamindžija iz Centra za devojke.
