Zaštita privatnosti u Srbiji

04/04/2013 Kategorije: Aktivnosti   Tagovi:

Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Građani Srbije svakodnevno se suočavaju sa nezakonitom obradom ličnih podataka, do čega dolazi iz neznanja, nepažnje, a u nekim slučajevima i zloupotrebe. Sa ciljem unapređenja stanja u ovoj oblasti, Partneri Srbija i Mreža CHRIS sproveli su istraživanje o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi, čiji su rezultati predstavljeni u beogradskom Medija centru, 2. aprila 2013. godine.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta za promociju i unapređenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji su podržali Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i USAID Program za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA).

Istraživanjem je analiziran rad više od 50 subjekata u ovoj oblasti – ministarstava, sudova, jedinica lokalne samouprave, zdravstvenih ustanova, obrazovnih institucija, javnih preduzeća, političkih partija i privatnih subjekata – kako bi se utvrdilo da li postupaju u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), da li poštuju odluke Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), te da li na adekvatan način obrađuju lične podatke građana.

Rezultati ovog istraživanja ukazali su na nekoliko osnovnih problema u ovoj oblasti:

U Srbiji ima više od 300,000 rukovalaca – obveznika Zakona, a značajan broj njih još uvek nije upoznat sa sadržinom, niti sa značenjem određenih izraza iz Zakona, što dovodi do učestalog neadekvatnog postupanja sa ličnim podacima. Takođe, građani još uvek nisu u dovoljnoj meri upoznati sa značajem zaštite privatnosti i mogućim posledicama neovlašćene obrade podataka o ličnosti.

  • Izvršna vlast, i nakon više od četiri godine od početka primene ZZPL, nije usvojila odgovarajuće podzakonske akte u ovoj oblasti, pre svega u vezi načina arhiviranja i mera zaštite naročito osetljivih podataka (nacionalna pripadnost, veroispovest, zdravstveno stanje, seksualni život, itd), što dodatno otežava ostvarenje adekvatne zaštite prava građana.
  • Većina rukovalaca još uvek nije usaglasila svoju praksu sa Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije 68/2012[1], od 18.07.2012. godine, kojom je utvrđeno da se pravni osnov za obradu podatka može utvrditi samo zakonom, a ne i podzakonskim aktima.
  • Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i dalje funkcioniše sa nedovoljnim tehničkim i finansijskim kapacitetima za potpuno ispunjavanje svog mandata u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Rad Poverenika dodatno otežava i još uvek nedovoljna podrška zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kroz obezbeđivanje potrebnih uslova za rad, postupanje nadležnih organa u skladu sa odlukama i inicijativama Poverenika i unapređenje sudske prakse u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
  • Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, čije donošenje najavljuje Ministarstvo pravde i državne uprave, treba da ispravi i ukloni nedostatke postojećeg zakona (pre svega da reguliše i oblasti video nadzora, biometrijskih podataka, direktnog marketinga i bezbednosnih provera), ali i da sadrži i jasnije i razumljivije odredbe na osnovu kojih bi rukovaoci razumeli svoje obaveze i u skladu sa njima i postupali.

Na osnovu prepoznatih problema i izazova, Partneri Srbija i CHRIS Mreža nastaviće da sprovode aktivnosti u oblasti zaštite privatnosti u Srbiji, a ovim putem pozivamo i druge službe, organizacije, institucije, organizacije civilnog društva, pružaoce pravne pomoći, i druge, da unapređuju svoje kapacitete u ovoj oblasti, kako bi se građanima obezbedila adekvatna zaštita privatnosti kao jednog od osnovnih ljudskih prava.

Kompletan tekst Istraživanja, kao i dodatne informacije, vesti i analize iz oblasti zaštite ličnih podataka, možete pogledati na web sajtu Privatnost.

Zaštita privatnosti u Srbiji – Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Za više informacije kontaktirajte Uroša Mišljenovića, Partneri Srbija, na tel: 011 32 31 551, 32 31 552, ili na e-mail: uros.misljenovic@partners-serbia.org , kao i Milana Krsteva, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, na tel: 018 526 232, 526 234 ili na e-mail: milan.krstev@chris-network.org