Novi tekst nacrta zakona o civilnim žrtvama rata dodatno pogoršava njihov status

08/02/2016 Kategorije: Aktivnosti   Tagovi: ,

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović nedavno je izjavio da država poštuje i ispunjava prava žrtava rata, kao i da je Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, čije je predlaganje Vladi najavljeno, u skladu sa evropskim tekovinama. Povodom ove izjave i nakon uvida u prerađeni tekst Nacrta zakona, Fond za humanitarno pravo (FHP) i organizacije okupljene oko Koalicije protiv diskriminacije i Koalicije za pristup pravdi pozivaju ovo Ministarstvo da prestane da obmanjuje međunarodnu i domaću javnost, a pre svega više od 20.000 civilnih žrtava rata u Srbiji i objasni im zašto država odbija da poštuje njihova prava garantovana međunarodnim konvencijama čija je Srbija potpisnica.

Više od godinu dana nakon završene javne rasprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije javnost obavestilo niti o ishodu ove javne rasprave, niti je objavilo da li je prihvatilo neku od brojnih primedbi udruženja žrtava ili primedbe FHP-a, mada su u javnosti predstavnici ovog Ministarstva tvrdili da je do određenih izmena došlo. FHP je krajem oktobra uputio zahtev Ministarstvu na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali je ovaj zahtev odbijen uz obrazloženje da će tekst Nacrta biti objavljen tek po dobijanju mišljenja od drugih ministarstava.

Nezakonito skrivana verzija ipak je nedavno postala dostupna FHP-u. Na osnovu detaljnog uvida u ovaj tekst, FHP ističe da izmene koje je Ministarstvo načinilo nakon okončanja javne rasprave predstavljaju ili kozmetičko doterivanje postojećeg zakonskog okvira ili dalje pogoršavanje ionako lošeg položaja civilnih žrtava rata u Srbiji.

Uz uslove koji su preuzeti iz postojećeg zakona – da se civilnom žrtvom rata može smatrati samo lice kod koga je nastupilo oštećenje organizma najmanje za 50% usled rane, povrede ili ozlede, te da su to oštećenje načinile neprijateljske snage i to za vreme rata – Nacrt zakona uvodi i uslov da se zahtev za priznavanje ovog statusa može podneti samo u roku od 10 godina od nastanka povrede (član 140). Postavljanjem ovakvog vremenskog ograničenja stavljena je tačka na svaku mogućnost ostvarenja bilo kog prava iz zakona za civilne žrtve koje žive u Srbiji. Dodatno, u Nacrtu se eksplicitno uvodi i uslov da je povreda morala nastati na teritoriji Republike Srbije (član 19), za razliku od postojećeg zakona u kom takav uslov nije bio predviđen (već se uspostavio kroz praksu organa koji su odlučivali o zahtevima).

Kada je reč o izjavi predstavnika Ministarstva da će novi zakon obuhvatiti i porodice nestalih osoba, što je predstavljano kao najveći ustupak porodicama civilnih žrtava rata, lako je uočljivo da je reč isključivo o nominalnoj izmeni bez suštinske promene odnosa države prema porodicama nestalih. Naime, član 19 Nacrta zakona jeste izmenjen tako da se kao civilne žrtve rata prepoznaju i državljani Srbije koji su kao civili nestali. Međutim, Nacrt zakona i dalje zadržava nerazuman zahtev prema porodicama nestalih u pogledu pokretanja sudskog postupka za proglašenje nestalog lica umrlim (član 136). Ovakav zahtev je u direktnoj suprotnosti sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti svih osoba od prisilnog nestanka (član 24), što je konstatovao i Komitet za prisilne nestanke u Zaključnim primedbama o primeni ove konvencije u Srbiji. Komitet je pozvao Srbiju da „obezbedi svim žrtvama eventualnih prisilnih nestanaka u prošlosti punu odštetu […] bez diskriminacije i bez potrebe proglašenja nestale osobe umrlomˮ [kurziv FHP].

Dalja novina u Nacrtu zakona ogleda se u odredbi prema kojoj će sva novčana primanja po ovom zakonu predstavljati vid naknade štete. Prevođenjem ovih prava koja su se nalazila u domenu socijalne zaštite u oblik naknade štete, kao očigledna se otkriva namera autora ovog zakona da se na taj način zaustave svi sudski postupci za naknadu štete, koje su protiv države pokrenule žrtve i njihovi srodnici, u vezi sa počinjenim kršenjima osnovnih ljudskih prava tokom 1990-ih godina.

FHP podvlači da je tekst Nacrta zakona u svojoj celosti primer institucionalizovane diskriminacije prema velikoj kategoriji stanovništva u Srbiji i da je, kao takav, u suprotnosti sa odredbama Ustava Srbije, ali i sa obavezama koje Srbija mora preuzeti u procesu preuzimanja pravnih tekovina Evropske unije, u koje spada i praksa Evropskog suda za ljudska prava. U prvom redu, radi se o obavezi da se mere iz oblasti socijalne zaštite pružaju bez diskriminacije određenih grupa, osim ako za to ne postoji razumno i obrazloženo opravdanje. (Videti npr. slučaj Stec i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva pred Evropskim sudom za ljudska prava.)

Pored toga, obrazloženje zvaničnika da je Nacrt zakona u skladu sa evropskim tekovinama jer je dobio saglasnost Kancelarije za evropske integracije Vlade RS nije valjano, jer u njega nije ugrađen niz obaveza države u skladu sa direktivama EU (2004/80/EZ i 2012/29/EU), a koje se odnose na pružanje kompenzacije i pomoći žrtvama teških krivičnih dela. Takođe, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu konstatuje se da mali broj žrtava ratnih zločina ima pristup delotvornoj naknadi unutar važećeg zakonodavnog okvira, dok je Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđeno usklađivanje domaćih zakonskih pravila sa međunarodnopravnim pojmom žrtve i to u prvoj polovini 2016. godine. Za sprovođenje ove mere prema Akcionom planu nadležno je Ministarstvo pravde, pa zbog toga samostalno i ignorantsko postupanje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u izradi Nacrta zakona vodi korak unazad u naporima Srbije u pristupanju EU.

FHP podseća da su organizacije civilnog društva već apelovale na Ministarstvo i Vladu Republike Srbije da ponuđeni nacrt zakona kojim se uređuju prava civilnih žrtava povuku i usvoje rešenje zasnovano na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine.

Fond za humanitarno pravo

Koalicija protiv diskriminacije koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine

Koalicija za pristup pravdi koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, NUNS i PRAXIS