Medijsko izveštavanje o slučaju Savamala

22/03/2018 Kategorije: Aktivnosti   Tagovi: , ,

Izveštaj “Slučaj Savamala”, koji je izradio tim Civil Rights Defenders, predstavljen je u Nišu 22.03.2018. godine u prostorijama Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS. Panelisti predstavljanja izveštaja bili su: Goran Miletić, direktor za Evropu (Civil Rights Defenders), prof. dr. Snježana Milivojević (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu), Predrag Blagojević, urednik (Južne vestiDragan Đorđević, koordinator (Mreža CHRIS).

Izveštaj je zasnovan je na rezultatima istraživanja čiji je cilj bio da se utvrdi kako su dnevne novine izveštavale o događajima vezanim za rušenje objekata u Hercegovačkoj, kako se to izveštavanje razlikovalo i koliko je doprinelo tome da javnost bude informisana o slučaju Savamala. Izrada metodologije i obuka istraživača sprovedeni su u cilju kvantitativne i kvalitativne analize medijskog sadržaja u Srbiji. Ovo je posebno važno u lokalnom kontekstu, zbog opšteg stanja medijskih sloboda u Srbiji, naročito kada je reč o izveštavanju o pitanjima političkog karaktera. Nezavisno i nepristrasno izveštavanje medija predstavlja jedan od osnova demokratskog društva, što je pogotovo značajno u slučaju štampanih medija, koji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja.

U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, dvadesetak ljudi sa fantomkama je pod nerazjašnjenim okolnostima, bez dozvole i najave, srušilo blok zgrada u Hercegovačkoj ulici u centru Beograda. Maltretirani i uplašeni građani su zvali policiju ali je ona odbila da izađe na uviđaj, a javnost je o celom slučaju saznala nekoliko dana kasnije. U međuvremenu, grad Beograd je dozvolio da se na mestu srušenih objekata počne sa gradnjom parkinga u okviru kontroverznog projekta “Beograd na vodi”. Projekat podrazumeva izgradnju kompleksa luksuznih stambenih i poslovnih jedinica na atraktivnoj lokaciji, bez prethodno pribavljenih dozvola i sumnjive finansijske konstrukcije. Rušenje objekata u Hercegovačkoj pokrenulo je nekoliko drugih događaja koji su tokom narednih godinu dana zajedno uobličili ‘slučaj Savamala’. Pored neposredno povezanih događaja, ‘slučaj’ se odnosi i na reakcije političkih aktera i vlasti, aktivnosti nadležnih državnih organa, delovanje nezavisnih državnih institucija, proteste građana okupljenih oko inicijative Ne davimo Beograd i druge oblike  građanskog angažovanja koji su usledili. Više hiljada revoltiranih građana je nakon rušenja izašlo na ulice zahtevajući da se utvrdi ko je, zašto i po čijem nalogu srušio objekte na 1.200 kvadratnih metara. U tome su ih podržali i Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja, kao i Saša Janković, Zaštitnik građana, zahtevajući od državnih institucija da počinioce i naredbodavce pronađu i procesuiraju. Predstavnici vlasti su u početku obećavali razrešenje slučaja da bi ubrzo zatim ceo slučaj potpuno marginalizovali i pokušali da ga potisnu u zaborav. Određen je tužilac u ovom slučaju, a predmet je zaveden pod brojem KTN-60/16.

Iako optužnica nije podignuta do završetka ovog izveštaja, periodični protesti su se nastavili, a slučaj Savamala je postao paradigma urušavanja pravne države i najveći povod za ispoljavanje građanskog nezadovoljstva posle 2000. godine.

Izveštaj Slučaj Savamala