Zahtevamo utvrđivanje krivične odgovornosti lica koja su napala Ustavom zaštićene vrednosti, pre svega život, telesni integritet, jednakost ljudi i slobodno okupljanje. Posebno je važno da država adekvatno kazni zločine učinjene iz mržnje prema licu ili grupi koja deli neko lično svojstvo.

Poslednji napadi na državljane Francuske i Australije u Beogradu, zatim pripadnike LGBT zajednice, kao i česti napadi na pripadnike romske zajednice i druge nacionalne manjine u Srbiji, ubistva i pokušaji ubistva novinara, pretnje i zastrašivanje onih koji se bave ljudskim pravima, neprihvatljiva su stvarnost u Srbiji. Najave otvaranja istrage, kao i sprovođenje istraga koje traju beskonačno, nisu dovoljni da bi uverili građane Srbije da su sigurni od napada ekstremističkih grupa, desničarskih organizacija, huligana i drugih pojedinaca koji upotrebljavaju nasilje prema onima koji im se ne sviđaju.

Zahtevamo od policije i tužilaštva da u skladu sa važećim zakonima Srbije, tretiraju pretnje upućene građanima, a naročito pripadnicima manjinskih grupa, ozbiljno koliko i akte fizičkog nasilja. Kazne za pretnje moraju odvraćajuće da deluju na sve one koji pretnje žele da ostvare

Članom 387. stav 2. Krivičnog zakonika Srbije, predviđena je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina za svakog ko vrši proganjanje pojedinaca ili organizacija zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. U stavu 4. istog člana zaprećeno je zatovorom do tri godine onom ko koristi govor mržnje u cilju zagovaranja ili podtrekavanja mržnje, nasilja ili diskriminacije protiv lice ili grupe koja deli bilo koje lično svojstvo. U stavu 5. istog člana zaprećena je zatvorom do tri godine onom ko javno preti da će učiniti krivično delo protiv lica ili grupe koja deli bilo koje lično svojstvo.

Zahtevamo od državnih organa da obezbede efikasnu zaštitu ljudskih prava svih manjinskih grupa građana, ma koliko oni nepopularni bili kod većinskog stanovništva. Svakome ko poštuje Ustav i zakon država je dužna da obezbedi nesmetano korišćenje garantovanih prava, među kojima i izražavanje sopstvenih stavova. Sloboda mirnog okupljanja i javnog izražavanja mišljenja je jedno od osnovnih prava bez kojih se ne može zamisliti demokratsko društvo. Država je dužna da spreči njihovo ograničavanje korišćenjem nasilja i pretnji.

Zabrana skupa koji je zajedno sa policijom planiran mesecima unapred, uz opravdanje da se to čini zbog pretnji neformalnih grupa, nije prihvatljiva. Procenu da se radi o skupu visokog rizika, moralo je da prati veće obezbeđenje, ali i preventivni rad službi bezbednosti, a  ne odustajanje od zaštite građana koji sarađuju sa policijom u organizaciji skupa. Istovremeno, država mora da prestane sa politikom poricanja ljudskih prava pojedinim grupama građana. Uz LGBT zajednicu, ova politika posebno vređa prava Roma (npr. pravo na slobodno nastanjivanje Romima u Beogradu). Ovakav stav više puta je izražen u presudama Evropskog suda za ljudska prava (slučajevi protiv Poljska i Bugarske).

Zahtevamo od najviših predstavnika organa javne vlasti da nastave da jasno i nedvosmisleno podržavaju poštovanje ljudskih prava svakog građanina, bez obzira da li je to popularno kod većine građana Srbije. Ova podrška se mora odnositi i na suočavanje sa teškim povredama ljudskih prava učinjenim tokom 90-tih godina. Izjave državnih funkcionera uvek moraju biti praćene konkretnim delovanjem.

Bez obzira na političke razlike, osnovna ljudska prava svakog pojedinca koji živi u ovom društvu ne mogu se dovoditi u pitanje. Najviši predstavnici vlasti moraju da upute nedvosmislenu poruku građanima da će zaštiti ljudsko pravo pojedinaca i grupa koji postupaju u skladu sa zakonom. Istovremeno, oni moraju da osude pretnje nasiljem i da garantuju bezbednost svakom pojedincu, a zatim i da preduzmu konkretne mere koje će pokazati ozbiljnost države. Brza reakcija tužilaštva i sudova je ključna i neophodna za efikasnu zaštitu pojedinaca i grupa.

Zahtevamo da država reaguje pravnim i drugim sredstvima na pojavu političkog ekstremizma u društvu. Oni koji su spremni da upotrebe nasilje protiv drugih, kao i oni koji se organizuju radi vršenja diskriminacije, ne mogu se kriti iza svojih prava na udruživanje, okupljanje i delovanje, niti iza stavova predstavnika verskih zajednica ili medija.

Pozivanje na linč, širenje ideja koje opravdavaju ili doprinose diskriminaciji i nasilju, kao i govor mržnje su propisana i kažnjiva dela. Mediji i predstavnici verskih zajednica ne mogu se osloboditi odgovornosti za govor mržnje pravdajući se slobodom izražavanja ili slobodom veroispovesti. Politički estremizam zaslužuje posebnu pažnju nadležnih državnih organa jer ugrožava čitavo društvo. Pozivanje na masovno kršenje ljudskih prava, kao i udruživanje u cilju gaženja prava i sloboda građana, predstavlja najgrublji atak na ustavno uređenje zemlje.

Članice Koalicije protiv diskriminacije su:

1.    Centar za unapređivanje pravnih studija,

2.    Civil Rights Defenders,

3.    Gej-Strejt Alijansa,

4.    Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava,

5.    Anti-trafiking centar,

6.    Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, koju čine

       Odbor za ljudska prava Valjevo

       Odbor za ljudska prava Niš

       Odbor za ljudska prava Negotin

       Vojvođanski centar za ljudska prava

       Građanski forum Novi Pazar

       Odbor za ljudska prava Vranje

7.    Udruženje studenata sa hendikepom,

8.    Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“

9.    Gayten LGBT

Ovom saopštenju priključuju se i sledeće partnerske organizacije:

10.    Astra

11.    Balkanski fond za lokalne inicijative

12.    Centar za ljudska prava Nis

13.    Centar za mir i razvoj demokratije

14.    Centar za orijentaciju drustva

15.    Centar za razvoj gradjanskog drustva Protecta Niš

16.    Centar za regionalnu politiku Niš

17.    Dečji romski centar

18.    Edukativni centar Roma, Subotica

19.    Ekološko udruženje za lokalno održivi razvoj “EKO-LOR”

20.    Esperanca, Novi Sad

21.    Evropsko Udruzenje Studenata Prava  ELSA – Pravni fakultet Nis

22.    Fond za humanitarno pravno

23.    Glas razlike

24.    Grupa 484

25.    Grupa MOST

26.    Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

27.    Impunity Watch

28.    Incest Trauma Centar

29.    Inicijativa mladih za ljudska prava

30.    Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije „MDRI“

31.    Inkluzivni pokret

32.    Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM

33.    Centar lokalne demokratije LDA  iz Nisa

34.    Medija&Reform Centar Nis

35.    Narodni parlament Leskovac

36.    Nezavisno društvo novinara Vojvodine

37.    Novinska agencija Timoc Press

38.    NVO Atina

39.    PAAD Centar za sociokulturološke izuzetnosti

40.    Peščanik

41.    Prijatelji dece Inđije

42.    Re-akcija, udruženje za zaštitu prava pacijenata

43.    Rekonstrukcija ženski fond

44.    Resurs Centar Nis

45.    Savez Vlaha Srbije

46.    Taboo – grupa za afirmaciju različitosti, Zrenjanin

47.    Užički centar za prava deteta

48.    Žene u crnom

49.    Žene za mir, Leskovac

50.    Ženski Forum Negotin

51.    Ženski prostor, Niš