Nepoštovanje zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Pružanje blagovremenog odgovora na zahteve za dostavu informacija koji su bili poslati ustanovama je bila zakonska obaveza, ipak više od polovine (53.13%) nisu postupile po istom čime su direktno prekršile zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Šta više, uočava se negativni trend u primeni zakona ove godine u odnosu na prethodnu jer neke ustanove koje su prethodnih godina odgovarale na zahtev nisu odgovorile na zahtev za dostavu informacija iz 2010. godine. Nepotrebno je naglašavati da nisu u pitanju pojedinci već ustanove na državnom budžetu i uglavnom gradski/opštinski ili republički organi vlasti, od kojih su neki odgovorni za sprovođenje zakona.
Kako je ovo bila četvrta uzastopna godina slanja zahteva za dostavu informacija, neke su ustanove i negodovale što im se opet postavljaju ista pitanja, ne shvatajući da se pitanja ponavljaju da bi se pratila primena zakona u godinama nakon usvajanja istih, kao i da posluže kao podsetnik predmetnim ustanovama vezano za njihove zakonske obaveze u pogledu potreba osoba sa invaliditetom.
Za neke republičke agencije odgovor je stigao centralizovano iz sedišta u Beogradu. U nepostupanju po zahtevima Mreže CHRIS za dostavu informacija uglavnom prednjače ustanove kulture i obrazovne institucije a ove godine su im se pridružile i ustanove u oblasti ostvarivanja zdravstvene zaštite. Na primer, nijedne godine nismo dobili odgovor od jednog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji osim pristupne rampe na ulazu ima potpuno neprilagođenu unutrašnjost objekta za pružanje usluga osobama sa invaliditetom, tj. horizontalno i vertikalno kretanja kroz zgradu nije omogućeno. Sa druge strane najodgovorniji pristup zakonskoj obavezi dostavljanja odgovora na zahtev za informacije od javnog značaja pokazale su pet ustanova socijalne zaštite u Nišu.