U okviru projekta za promociju i unapređenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji su podržali Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i USAID Program za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA), Partneri Srbija i Mreža CHRIS, sproveli su istraživanje o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi.
Zaštita privatnosti u Srbiji – Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnostI
Zaštita privatnosti još uvek predstavlja relativno nov koncept u Srbiji. Iako je pravo na zaštitu podataka o ličnosti jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom, osnovni pravni okvir u Republici Srbiji ustanovljen je tek oktobra 2008. godine1, usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Zakon). Ovaj zakon ustanovljava širok krug obaveza za veliki broj subjekata i uspostavlja centralnu ulogu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), kao nezavisnog državnog organa, nadležnog da u drugostepenom postupku obezbeđuje zaštitu prava na privatnost, kao i za sprovođenje nadzora nad primenom Zakona. Nakon usvajanja Zakona, Poverenik je, pored vršenja svojih zakonskih nadležnosti, preduzeo niz aktivnosti usmerenih na promociju primene Zakona i informisanje javnosti i obveznika Zakona o odredbama, pravima i obavezama koje su u njemu sadržane.
Cilj ovog istraživanja čiji rezultati su predstavljeni u ovoj publikaciji, bio je da se ispita da li selektirani rukovaoci podataka o ličnosti postupaju u skladu sa odredbama Zakona, rešenjima Poverenika, te da li unapređuju svoje interne procedure za obradu ličnih podataka, u cilju zaštite privatnosti svojih korisnika, klijenata i zaposlenih. Istraživanjem je obuhvaćen 51 rukovalac iz osam gradova i opština sa teritorije Republike Srbije.
Ova publikacija sadrži prikaz pravnog okvira koji reguliše oblast zaštite podataka o ličnosti u Srbiji i predstavlja metodologiju i rezultate istraživanja o primeni Zakona, što obuhvata prikaz postupanja rukovalaca po zahtevima za ostvarivanje prava u pogledu obrade ličnih podataka, odluke Poverenika po izjavljenim žalbama, postupanje rukovalaca po rešenjima Poverenika, analizu internih akata rukovalaca i preduzetih mera zaštite podataka o ličnosti, kao i četiri studije slučaja koje su autori izdvojili tokom šestomesečnog rada na istraživanju.