ZAHTEVI PARADE PONOSA BEOGRAD 2015 VLASTIMA U SRBIJI

09/09/2015 Kategorije: Aktivnosti   Tagovi:

Imajući u vidu nesmanjeni stepen nasilja i pretnji, kao i sistematsku diskriminaciju pripadnika LGBT+ zajednice koja dovodi do toga da je to jedina manjinska grupa kojoj se preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog postojanja i identiteta, Parada ponosa Beograd 2015 zahteva od predstavnika/ca vlasti u Srbiji da u narednih godinu dana preduzmu sledeće konkretne mere:

Usvajanje Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije

Usvajanjem Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije, pokazaće se da u Srbiji postoji istinska volja za unapređenje položaja LGBT zajednice. Istovremeno, Parlament će svojim autoritetom obavezati izvršnu vlast na dalje praktične korake. Deklaracija se mora bazirati na Principima iz Džogdžakarte (The Yogyakarta Principles on the Application of International Human Rights Law in relation to Sexual Orientation and Gender Identity) koje je Srbija prihvatila.

Tokom 2013. predstavnicima/cama državnih organa i javnosti je predstavljen model Zakona o registrovanim partnerstvima koje su izradile LGBT+ organizacije i Centar za unapređivanje pravnih studija. Iako je pravo na brak jedno od osnovnih ljudskih prava, zbog nedostatka političke volje svi građani Srbije koji pripadaju LGBT+ zajednici ga ne mogu uživati u punom obimu. Presudom Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine potvrđeno je da zemlje članice Saveta Evrope moraju na neki od načina regulisati odnose dve osobe istog pola, kako bi one mogle da uživaju sva povezana prava, ne ulazeći u to kako će se takva zajednica pravno kvalifikovati (brak, registrovano partnerstvo itd). Ova presuda obavezuje i Srbiju.

Pokretanje javne rasprave i hitno usvajanje Zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanju transeksualizma

Pored Zakona o zabrani diskriminacije, Srbija ima još nekoliko zakona koji izričito zabranjuju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije (Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju, Zakon o visokom obrazovanju). Međutim, od 2009. godine nijedan novi zakon nije doprineo unapređenju položaja LGBT osoba, a tek krajem 2012. godine u Krivični zakonik je uvedena kategorija zločina iz mržnje. Istovremeno, nisu usvojeni ni zakoni koji su od velikog značaja a oko kojih ne postoji spor u javnosti. Iako omogućava promenu pola, u Srbiji ne postoji adekvatan pravni okvir koji bi na moderan način priznao različite rodne identitete i pravno regulisao promenu pola. Parada ponosa Beograd traži usvajanje Zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, a koje su izradile LGBT+ organizacije zajedno sa ekspertima/kinjama Centra za unapređivanje pravnih studija.

Dosledna primena postojećih zakona i ubrzanje rada policije, tužilaštva i sudova u slučajevima kada su žrtve pripadnici LGBT zajednice i davanje prioriteta ovim slučajevima

Slučajevi napada ili pretnji koji su usmereni prema pripadnicima/cama LGBT+ zajednice po pravilu nisu do kraja istraženi ili istraga ne dovodi do adekvatnih rezultata. (npr. istraga o napadu na stan aktiviste Bobana Stojanovića još uvek nije dovela do rezultata). Svake godine, Parada ponosa Beograd identifikuje i zajedno sa policijom prosledi tužilaštvu nekoliko desetina slučajeva pretnji koje se na socijalnim mrežama upućuju pripadnicima/cama LGBT+ zajednice. Međutim, postupci u ovim slučajevima traju predugo, dok su kazne u pravosnažno okončanim predmetima samo uslovne. Suđenja u slučajevima kada su počinioci/teljke pripadnici/ce ekstremističnih organizacija predstavljaju više ruganje pravosudnom sistemu Srbije nego napor da se omogući pristup pravdi građanima i da država pokaže da vladavina prava postoji. Zbog toga su počinioci/teljke ohrabreni/e da direktno ili indirektno stave do znanja da će ponoviti krivično delo (npr. slučaj Dragana Markovića Palme, poslanika i Predsednika Jedinstvene Srbije). Jedini poznati izuzetak je suđenje ubicama transseksualke Minje Kočiš u kome je ubica kažnjen sa 35 godina zatvora.

Dosledna primena odredbe Krivičnog zakonika koja se tiče zločina iz mržnje

Izmenama Krivičnog zakonika iz 2012. godine, u Srbiji je uvedena kategorija zločina iz mržnje. Ovom odredbom omogućeno je uzimanje u obzir i oštrije kažnjavanje počinilaca/teljki krivičnih dela koji su ih učinili motivisani ličnim svojstvom žrtve, uključujući i njenu/negovu seksualnu orijentaciju. Međutim, posle gotovo tri godine, ova odredba se u praksi ne sprovodi, prvenstveno zbog činjenice da sudije i tužioci izbegavaju njenu primenu. Parada ponosa Beograd zahteva punu implementaciju odredbe koja se tiče zločina iz mržnje jer pripadnici LGBT+ zajednice imaju pravo na jednak treman pred zakonom i na punu primenu zakona koji se na njih odnose.