Organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci zahtevaju od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da bez odlaganja iz Nacrta zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ukloni odredbu kojom bi se omogućila zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama protiv organizacija, medija i pojedinaca koji deluju u javnom ili opštem interesu. Istovremeno se mora omogućiti potpuna i efikasna kontrola javnosti nad radom javnih preduzeća i drugih subjekata osnovanih ili finansiranih od strane organa javne vlasti.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je u sklopu javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja objavilo najnoviji Nacrt 22. marta 2018. godine. U članu 3. tačka 5. ove verzije predviđa se da u organe vlasti spadaju i „pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnosti od opšteg interesa“. Ovo neopravdano zakonsko rešenje značilo bi da svako može tražiti bilo koju informaciju od udruženja, medija, pa čak i pojedinaca čija aktivnost se na bilo koji način odnosi na javni ili opšti interes. Primenom ovog rešenja bi se prvenstveno onemogućio rad istraživačkih novinara, nevladinih organizacija i svih drugih koji doprinose ostvarenju javnog interesa.

Pored toga, iako se u tačkama 4. i 6. Nacrta precizira da u organe javne vlasti spadaju javna preduzeća i drugi subjekti osnovani ili finansirani od strane organa javne vlasti, naknadno dodatom odredbom se predviđa da se organom vlasti ne smatra „društvo kapitala koje posluje na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira ko je njegov član ili akcionar“. Ovim se van domašaja kontrole javnosti ostavlja veliki broj preduzeća o čijem poslovanju javnost ima opravdan interes da zna.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaju u demokratskom društvu mora služiti kontroli rada organa javne vlasti, drugih subjekata koji vrše javna ovlašćenja i onih koji se finansiraju iz javnih prihoda. Međutim, prema poslednjoj verziji Nacrta, zakon bi se mogao koristiti za kontrolu onih koji nemaju javna ovlašćenja niti se finansiraju iz javnih prihoda.

S obzirom na veliki značaj ovog zakona za razvoj demokratije u Srbiji i ostvarenje javnog interesa kroz kontrolnu ulogu medija i nevladinih organizacija, zahtevamo da se i pre okončanja javna rasprave iz teksta Nacrta zakona uklone ona rešenja koja bi se mogla zloupotrebiti ili koja bi nanela štetu interesu javnosti da zna.

• Organizacije i mediji:

1. Centar za unapređivanje pravnih studija
2. Civil Rights Defenders
3. Mreža CHRIS
4. Jednakost
5. Gayten-LGBT
6. Praxis
7. Inicijativa mladih za ljudskaprava
8. Nezavisno udruženje novinaraSrbije (NUNS)
9. Nezavisno udruženje novinaraVojvodine (NDNV)
10. Asocijacija onlajn medija
11. Udruženje novinara Srbije (UNS)
12. Fond za humanitarno pravo
13. Labris
14. Udruženje “Danubius”
15. Savez Antifašista Srbije
16. Forum ZFD
17. Institut za evropske poslove
18. Centar za evroatlantske studije
19. Peščanik
20. Edukacioni centar Leskovac
21. BIRODI
22. Parada ponosa Beograd
23. Veliki Mali
24. Zelena mreža Vojvodine
25. Grupa “Izađi”
26. Da se Zna
27. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
28. OFER Bujanovac
29. Centar građanskih vrednosti Subotica
30. Portal„Magločistač“
31. Kontrapres
32. Nedeljnik “Kikindske
33. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

• Pojedinci:

1. Saša Gajin
2. Goran Miletić
3. Danica Vučenić
4. Dr Vesna Pešić
5. Vladimir Todorović
6. mr. sci. Zlatoje Martinov
7. Srđan Hercigonja
8. Vjera Ruljić
9. Nataša Govedarica
10. Vladimira Dorčova Valtnerova
11. Lazar Čovs
12. Lea Kotlica
13. Veljko Milić
14. Đorđe Subotić
15. Dragomir Olujić
16. dr Zorana Šobot Matić
17. Natalija Jakovljević Ivanić
18. Žarka Radoja
19. Tamara Spaić
20. Radovan Laćarak
21. Filip Mladenović