Tekst koji je pred Vama predstavlja rezime projekta Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS pod nazivom “Otvoreni forum – Javno zastupanje reformi u vladavini zakona”, čiji su ciljevi bili javno zagovaranje za donošenje opšteg antidiskriminacionog zakona i javne debate o osnovnim antidiskriminacijskim temama.
Na javnim skupovima koje je Mreža CHRIS organizovala u šest gradova: u Novom Sadu, Negotinu, Vranju, Novom Pazaru, Valjevu i Nišu i medijskom kampanjom, predstavljeni su savremeni antidiskriminacijski pravni standardi lokalnim javnim službenicima (opštinski i okružni sudovi, opštinska i okružna tužilaštva, policija, centri za socijalni rad, odeljenja Nacionalne službe za zapošljavanje, narodnim poslanicima), medijima i udruženjima građana.
Diskriminacija u Srbiji je konačno stekla status priznate javne stvari. Čini se da danas u zemlji više nema nevladine organizacije koja se ne bavi ljudskim pravima i koja u svoje programske aktivnosti nije uvrstila i borbu protiv diskriminacije.
Do načela jednakosti ljudi je stalo i javnim glasilima koja ne objavljuju pornografske slike na naslovnim stranama, mediji se trude da do kraja isprate i postupak utvrđivanja pravne odgovornosti onih koji zagovaraju krv i čast, a incidenti poput fašističkog nastupa na Novosadskom univerzitetu se javno osuđuju. Podjednako je važna reakcija države na pitanje diskriminacije – Vrhovni sud Srbije rešava prvi pravi slučaj diskriminacije, vlast u Novom Sadu i Vojvodini preduzima korake ka prevenciji organizovanja fašističkih grupa putem mehanizama pravne zaštite, u Narodnoj skupštini Republike Srbije se nalaze u proceduri usvajanja dva posebna antidiskriminaciona zakona- Predlog zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Najzad, pred Ustavnim sudom Srbije je i predlog Beogradskog centra za ljudska prava za ocenu ustavnosti zakonske definicije vanbračne zajednice života dva lica suprotnog pola. Nesumnjivo se čini da se stvari popravljaju, a bilo bi zaista poražavajuće kada bi ova zemlja bila potpuno imuna na trud ljudi koji u njoj žive. Međutim, ne bi trebalo smetnuti sa uma da su oni naprednijih sthvatanja do sada uvek bili manjina u ovom društvu, odnosno da je mnogo onih koji vuku unazad, ne ka tradicionalnim vrednostima, a što bi se moglo oceniti kao legitimna težnja, već ka običnom blatu: zločinu, mržnji, netoleranciji. Zbog toga ne bi trebalo smatrati da se borba za ravnopravnost privodi kraju, jer je i u najrazvijenijim zemljama pitanje diskriminacije otvoreno tek pre nekoliko decenija i jos uvek nije rešeno. U Sjedinjenim Američkim Državama i evropskim zemljama je u toku borba za priznavanje prava na sklapanje braka licima istog pola. Evropska Unija pokreće postupke pred Evropskim sudom pravde protiv država članica koje nisu preduzele mere za implementaciju najviših standarda direktiva o diskriminaciji Evropskog saveta.
Naime, i u zemljama Evropske Unije postoje slučajevi diskriminacije lica ili grupa koje se zasniva na rasi, boji kože, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, polnom identitetu, seksualnoj opredeljenosti, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom stanju i drugim ličnim svojstvima i s tim u vezi Evropska Unija preduzima aktivne mere na suzbijanju i iskorenjivanju svih oblika diskriminacije. U regionu stvari stoje slično kao kod nas. U Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji nevladine organizacije su izradile tekstove nacrta zakona protiv diskriminacije, dok se nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj pripremaju da počnu rad na izradi teksta nacrta zakona protiv diskriminacije. Kao i uvek, tu smo gde su i oni oko nas, s tim što bi u ovom slučaju mogli i da prednjačimo. Ništa ne stoji na putu vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini da uz dva posebna antidiskriminaciona zakona koji su u planu za usvajanje ove godine, usvoji i opšti zakon protiv diskriminacije. Model zakona je urađen u Institutu za uporedno pravo u Beogradu još pre četiri godine, realni problemi u sferi diskriminacije postoje, te treba dati priliku onima koji su ugroženi i njihovim zastupnicima da se putem pravnih mehanizama bore za svoju jednakost u društvu!
Usvajanje antidiskriminacionog zakona je obaveza naše države. Ispunjavanje ove obaveze su do sada zahtevala tela Ujedinjenih nacija i zvaničnici Saveta Evrope i Evropske unije. Ali i više od toga, sama se naša država nedavno, prilikom usvajanja strategije pridruzivanja Evropskoj uniji, obavezala na donošenje zakona protiv diskriminacije. Trebalo bi istaći da se ova obaveza ne odnosi se samo na zaštitu posebnih grupa lica, već na usvajanje zakona kojim bi se svakome obezbedila pravna zaštita od diskriminacije bez obzira na njegovo ili njeno lično svojstvo. Na ovu će obavezu, nema sumnje u to, građansko društvo državu podsećati svakodnevno. Već organizovane u trajne ili ad hoc koalicije, nevladine organizacije sprovode kampanju za usvajanje zakona protiv diskriminacije, prate diskriminatornu praksu i pripremaju se da doprinesu implementaciji antidiskriminacionih propisa nakon njegovih usvajanja.
Realizaciju projekta podržao je Freedom House, sredstvima SAD Agencije za međunarodni razvoj, u okviru projekta „Demokratska tranzicija i reintegracija u Srbiji’’.