Pokazujući upornost pri rešavanju ovog složenog pitanja, Mreža CHRIS je razvila strategiju da bi uključila sve zainteresovane strane na sistematičan način i da bi proizvela činjenice i brojke kao čvrstu osnovu za postizanje kvalitetnih rezultata u datom periodu na teritoriji u kojoj sprovodi svoje aktivnosti. Tako su ključne javne ustanove u Nišu, Negotinu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Valjevu bile obuhvaćene anketom na temu stepena postignutih standarda za pristupačno okruženje krajem 2010. i početkom 2011. godine, po četvrti put uzastopno.

Nismo u mogućnosti da damo tačan broj osoba sa invaliditetom koji živi na teritoriji ovih pet gradova jer ne postoje službene statistike. Svetska zdravstvena organizacija kaže da najmanje 10% stanovništva koje živi na jednoj teritoriji čine osobe sa invaliditetom. U skladu s tim, oko 52.000 građana sa različitim tipom invaliditeta živi na teritoriji gradova u kojima se sprovodi projekat. Na taj broj treba dodati i broj osoba sa ograničenom sposobnošću kretanja i osoba sa malom decom da bi se došlo do krajnje cifre za ciljnu grupu.

U skladu sa zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bili su poslati zahtevi za dostavu informacija organima lokalne samouprave, zdravstvenim, kulturnim i pravosudnim ustanovama, upravama policije, obrazovnim ustanovama, republičkim organima i agencijama, i javnim komunalnim preduzećima da bi se prikupili podaci o dostupnosti njihovih objekata osobama sa invaliditetom (OSI).

Anketna pitanja i odgovori

Da li objekat u kome se nalaze vaše prostorije ima rampu za pristup OSI i ako postoji rampa, koliki je njen nagib?

Koja je širina glavnih ulaznih vrata u objekat, a ako se sa rampe u objekat ulazi na druga vrata, koja je širina tih drugih vrata?

Da li na ulaznim i ostalim stepenicama u objektu postoje rukohvati?

Da li je obezbeđeno vertikalno i horizontalno kretanje OSI kroz zgradu korišćenjem liftova ili drugih pokretnih platformi i ako jeste, da li su njihove dimenzije adekvatne potrebama OSI?

Ako se usluge pružaju kroz šaltere, koja je njihova visina?

Da li u objektu postoji toalet koji je izgrađen po standardima za korišćenje od strane OSI?

Da li postoji korisnička signalizacija za osobe oštećenog vida i oštećenog sluha i koja?

Da li je neko od zaposlenih zadužen za asistenciju OSI i ako jeste, da li to lice zna gestovni govor?

Da li informacijsko-komunikacijski sistem, internet stranica, centar za telefonske pozive i slično, mogu koristiti OSI?

Koliko institucija je ispunilo svoju zakonsku obavezu shodno odredbama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI?

Ukupno je podneto 306 zahteva za dostavu informacija, a dobijeno je 118 (38,56%) odgovora koji su dati u zakonskom roku.

Način podnošenja zahteva Broj podnetih zahteva Broj odgovorenih zahteva u zakonskom roku
poštom 282 106 (37.58%)
faksom 4 6
E-poštom: / 1
lično (na pisarnicu) 20 4

Valjevo Novi Sad Niš Negotin Novi Pazar %
Broj podnetih zahteva 36 97 94 30 49 100
Broj zahteva na koje je odgovoreno u roku 17 41 43 11 6 38,56%
Broj zahteva< na koje je odgovoreno van roka 1 / / 4 9 4,56%
Broj zahteva na koje nije odgovoreno 18 46 51 15 34 53,13%

Valjevo Novi Sad Niš Negotin Novi Pazar
Broj ustanova koje imaju rampu 2 40 22 3 17
Broj rampi koje zadovoljavaju propisane standarde11 NE uglavnom DA NE NE NE
Broj ustanova sa odgovarajućom širinom vrata 5 72 36 10 1
Broj ustanova sa zaštitnim rukohvatima 4 66 26 4 17
Broja ustanova u kojima je omogućeno horizontalno i vertikalno kretanje 0 15 8 3 3
Broj ustanova koje imaju šaltere odgovarajuće visine 0 52 2 / 1
Broj ustanova koje imaju odgovarajuće toalete 0 12 4 1 1
Broj ustanova sa korisničkom signalizacijom za osobe oštećenog vida i sluha 0 6 3 0 1
Broj ustanova sa osobom zaduženom za asistenciju OSI Da li te osobe znaju gestovnigovor? 1/2 44/2 12/2 5/2 1
Broj ustanova sa informacijsko komunikacijskim sistemom, internet stranicomi sl. koje OSI mogu koristiti 1 20 17 3 1
Broj ustanova koje ispunjavaju zakonsku obavezu shodno odredbama zakona o profesionalnojrehabilitaciji OSI 7/5 53/132 6/55 0/0 3