Imajući u vidu sistematsku diskriminaciju pripadnika LGBT zajednice koja dovodi do toga da je to jedina manjinska grupa kojoj se preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog postojanja i identiteta, Beograd Prajd 2013 zahteva od predstavnika vlasti u Srbiji da u najkraćem periodu preduzmu sledeće konkretne mere:
U okviru policijske uprave u svakom od 24 grada u Srbiji uspostaviti kontakt osobu za LGBT zajednicu koja će biti obučena za rad na problemima sa kojima se zajednica susreće
Sem u Beogradu i Novom Sadu gde postoje pomaci u saradnji između predstavnika policije i LGBT zajednice, u drugim gradovima Srbije postoji nerazumevanje ili otvoreno neprijateljstvo prema pripadnicima LGBT zajednice. Određivanje kontakt osobe u svakom gradu (prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, Srbija ima 24 grada) postojao bi adekvatan kanal komunikacije za slučajeve nasilja i pretnji.
Pokretanje javne rasprave o zakonskim predlozima od interesa za LGBT zajednicu i hitno usvajanje novih zakona oko kojih ne postoji spor u javnosti (npr. Zakon o priznavanju pravnih posledica promene pola)
Pored Zakona o zabrani diskriminacije, Srbija ima još nekoliko zakona koji izričito zabranjuju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije (Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju, Zakon o visokom obrazovanju). Međutim, od 2009. godine nijedan novi zakon nije doprineo unapređenju položaja LGBT osoba, a tek krajem 2012. godine u Krivični zakonik je uvedena kategorija zločina iz mržnje. Istovremeno, nisu usvojeni ni zakoni koji su od velikog značaja a oko kojih ne postoji spor u javnosti npr. Zakon o priznavanju pravnih posledica promene pola, a koje su izradile LGBT organizacije zajedno sa ekspertima Centra za unapređivanje pravnih studija.
Procesuiranje svih zbog čijih je pretnji i pripreme nasilja zabranjen Beograd Prajd 2011. i 2012.
Savet za nacionalnu bezbednost Srbije je zbog priprema velikih nereda od strane ekstremista odlučio da zabrani sve javne skupove 2. i 3. oktobra 2011. godine iako je cilj zabrane bio Beograd Prajd. Slično se desilo i 2012. godine, na osnovu rešenja donetog 3.oktobra 2012. godine. Iako su u oba slučaja javno saopšteni detalji nereda koji se spremaju, a za koje je policija saznala, niko nije priveden niti je pokrenut neki sudski postupak. Očekujemo da se zakon primeni prema onima koji su pripremali masovne nerede.
Objaviti bezbedonosne procene za sve godine kada je Prajd zabranjen (2009, 2011 i 2012)
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je 9. septembra 2013. godine rešenje kojim je poništio odluku MUP-a da ne dostavi bezbedonosnu procenu (iz 2011. godine) organizatorima Beograd Prajda. Poverenik je u svojoj odluci naglasio da ne postoje razlozio da ovaj dokumenti nosi oznaku “strogo poverljivo”. Zahtevamo da MUP učini javnim sve bezbedonosne procene i obavestiti javnost ko su osobe i grupe koje su pripremale nerede.
Usvajanje Nacionalne strategije protiv nasilja i Plana akcije koji će sadržati delove koji se odnose na suzbijanje posebnih oblika nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice ili oni za koje napadači veruju da pripadaju LGBT zajednici
Iako je u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i spoljne politike, u oktobru 2005. godine sačinjen Polazni okvir za Nacionalnu Strategiju protiv nasilja, on prepoznaje posebne vidove nasilja kojima su izloženi pripadnici LGBT zajednice. Pored usvajanja strategije koja će u potpunosti prepoznati sistematsko nasilje prema LGBT zajednici, zahtevamo izradu jasnog Plana akcije u kome će se jasno odrediti zadaci državnih organa u suzbijanju nasilja nad svim građanima Srbije. Poseban deo se mora odnositi na mere koje će se preduzeti kako bi se smanjilo nasilje prema pripadnicima LGBT zajednice i to posebno prema LGBT braniteljima ljudskih prava, onima koji organizuju i učestvuju u javnim događajima LGBT zajednice, kao i posebne mere u slučajevima masovnih poziva na nasilje putem interneta.
Usvajanje Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije
Usvajanjem Deklaracije protiv homofobije u Skupštini Srbije, pokazaće se da u Srbiji postoji istinska volja za unapređenje položaja LGBT zajednice. Istovremeno, Parlament će svojim autoritetom obavezati izvršnu vlast na dalje praktične korake. Deklaracija se mora bazirati na Principima iz Džogdžakarte (The Yogyakarta Principles on the Application of International Human Rights Law in relation to Sexual Orientation and Gender Identity) koje je Srbija prihvatila.
Saradnja državnih organa i njihova otvorenost za obuke koje se tiču ljudskih prava LGBT zajednice
Iako postoje primeri dobre prakse, državni organi su i dalje često zatvoreni prema obukama i treninzima koje organizuju LGBT organizacije. Ovo posebno važi za policiju i pravosuđe. Otvorenost svih državnih organa za treninge i obuke je jedan od ključnih preduslova za poboljšanje položaja LGBT populacije u dužem vremenskom periodu.
Otvaranje debate o novim zakonskim predlozima koji dolaze iz LGBT organizacija bez obzira da li za njih postoji podrška javnosti
Tokom 2013. predstavnicima državnih organa i javnosti je predstavljen model Zakona o istopolnim zajednicama koje su izradili “Labris” i Centar za unapređivanje pravnih studija. Zvanično predstavljanje zakona je posle pritiska u javnosti odloženo, a do današnjeg dana nije ni održano.
Uspostavljanje mehanizma za saradnju LGBT zajednice i Parlamenta
Kao i slučaju saradnje policije i LGBT zajednice, Parada ponosa Beograd smatra da saradnja Parlamenta i LGBT zajednice mora biti permanenta i sveobuhvatna. Zbog toga je bitno uspostaviti mehanizam koji će ispunjavati ove uslove, a do pravog modela se može doći dijalogom za koji već postoje inicijative.