Zbog izgradnje novobeogradskog naselja 2012. godine, na jug Srbije je raseljeno 50 romskih porodica bez prebivališta u prestonici. U Niš je vraćeno 11 porodica, a neke su i dalje u privremenom smeštaju. Privremeni smeštaj u napuštenom fabričkom skladištu postao je trajan pa ovi ljudi i danas kao i pre tri godine žale za životom u Beogradu.
“U Beogradu sam bio sedam godina, tada sam radio imao posla, sve je bilo fino”, kaže Amet Idriz.
O tzv. beogradskim Romima niko nije brinuo ni tada ni sada tvrde aktivisti civilnog sektora.
“Nikakve sinhronizovane aktivnosti ili nekog plana nije bilo, ne samo u Nišu nego u svim lokalnim samoupravama na jugu Srbije”, kaže Marija Denić, Evropski centar za prava Roma.
“Organizacije civilnog društva kroz javno zastupanje, vršenje pritiska ka donosiocima odluka i pravno zastupanje zaista nemaju druge mehanizme”, kaže Dragan Đorđević, Mreža Odbora CHRIS.
Sunčica ima tri godine rodjena je ovde čim je njena majka stigla iz Beograda u Niš, a prošle godine je dobila i sestru. Majka Nergiza kaže da ona samo želi da ima vodu.
“Vodu donosimo tamo od komšija, nekad nam daju nekad ne, pre neki dan smo dali 200 dinara za vodu”, kaže Nergiza Pašić.
Kada su došli prvo su dobili struju a vodu tek 2013. godine uz intervencije gradonačelnika Zorana Perišića. Pre par meseci voda je isključena.
“Više od dve i po godine nemam nikakvu informaciju o tome, ne znam ni koliko ih je ni koliko troše, ni da li se ta voda plaća, znajući politiku poslovanja javno komunalnih preduzeća oni traže da ono što se potroši treba da se plati”, kaže Zoran Perišić, gradonačelnik Niša.
Uz obećanje da će se pozabaviti ovim problemom u niškom vodovodu nam je rečeno da račun za tu vodu šalju gradu, odnosno Upravi za imovinu. Voda je isključena zbog dugovanja u 2013. godini od 59.000 dinara.