Održana druga Tematska otvorena vrata u Zrenjaninu na temu izvršenja i izvršnog postupka

13/12/2019 Kategorije: Aktivnosti   Tagovi: , , ,

U saradnji sa Osnovnim sudom u Zrenjaninu, održana su druga po redu Tematska otvorena vrata u Zrenjaninu 05. decembra 2019. godine na temu “Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku”. Na događaju su učestvovali predstavnici Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS, Foruma sudija Srbije, Centra za evropske politike, USAID Projekta vladavine prava, Komore javnih izvršitelja i sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu.

Tapavički Petar, sudija izvršnog odeljenja Osnovnog suda u Zrenjaninu, kao prvi panelista dao je detaljan prikaz izmena Zakona o izvršenju i obezbedjenju od 1978. godine pa do poslednjih izmena. Po njegovoj oceni sve izmene koje su rađene nisu dovele do ubrzanja postupka. Posebno se osvrnuo na problem koji nastane kada dođe do prodaje nepokretnosti od momenta donošenja izvršne isprave i sprovođenja postupka izvršenja. U ovim slučajevima javilo se kao sporno pitanje da li sprovoditi izvršenje ili ne, naročito u situaciji kada se pokrene postupak za utvrđivanje suvlasničkog udela na osnovu sticanja u braku. U ovom slučaju izdejstvuje se presuda kojom se utvdi suvlasnički udeo supružnika i paralaleno postoji presuda, izvršna isprava koju treba izvršiti. Usled nepostojanja mogućnosti odlaganja izvršenja po sada važećem ZIU nastajali su brojni problemi u praksi. Odlaganje izvršenja je uvedeno 2000. godine koji je vraćen u naš pravni sistem 2015. godine.

Nikolina Šender, javni izvršitelj za područije Višeg suda u Zrenjaninu i Privrednog suda u Zrenjaninu ukazala je na podelu nadležnosti između sudova i javnih izvršitelja, koji sve postupci prelaze u nadležnost javnih izvršitelja, a koji ostaju u sudu. Načelo srazmernosti se ne može primeniti ukoliko se sprovodi izvršenje na osnovu založne izjave ili kada postoji samo jedan predmet na kome se može sprovesti izvršenje. Međutim, i ukoliko postoji samo jedna nepokretnost koja može biti predmet izvršenja, izvršenje se neće sprovesti na njoj ukoliko potraživanje potiče od komunalnih delatnosti i ne prelazi iznod od 5.000,00 evra. Takođe, predviđena je mogućnost, a od druge polovine 2020. godine i obaveza, eletronske javne prodaje.

Nebojša Djuričić, sudija i predsednik UO Foruma sudija Srbije ukazao je na značaj organizacija civilnog društva u ostvarivanju efikasnosti i pravičnosti u postupku pred sudom. Ukratko je upoznao prisutne sa aktivnostima projekta Otvorena vrata pravosuđa koja se odnose na izradu istoimenog portala, izradom bukleta kao i potrebi za organizovanjem Tematskih otvorenih vrata. Tematska otvorena vrata su dobra prilika da građani u neposrednoj komunikaciji sa sudijama i izvršiteljima dobiju bolji uvid u rad suda kako bi građani svoja prava lakše ostvarili. Takođe, Tematska otvorena vrata su prilika da i sudije čuju mišljenja građana, kako građani vide pravosuđe i sa kojim se problemima građani pred sudom susreću.

Dušan Protić iz Centra za evropske politike prisutne je upoznao sa radom CEP-a i sa Studijom koju je CEP uradio tokom ove godine, a koja se ticala izvršnog postupka u potrošačkim sporovima. U Studiji je obrađeno i pitanje troškova izvršnog postupka te je zaključeno da su troškovi izvršnog postupka nesrazmerno visoki. Takođe, uočeno je da ne postoji adekvatna pravna pomoć građanima u ovim postupcima, naročito imajući u vidu da su obično potrošaćki sporovi u predmetima koji pokreću komunalna preduzeća sporovi male vrednosti.

Uroš Poluga, viši pravni savetnik, USAID Projekat vladavine prava, upoznao je prisutne da jee lektronska oglasna tabla velika novina koju donose izmene ZIO. Ova tabla će omogućiti da svi građani mogu proveriti da li u bilo kom sudu na teritoriji Republike Srbije postoji neki postupak koji se vodi ili je iniciran protiv njih. Za ovu proveru će biti dovoljan JMBG. Na jednom mestu će se moći proveriti da li postoji postupak u svim sudovima nezavisno od prebivališta ili boravišta građana ili mesta u kome se njihova nepokretnost nalazi.

Projekat „Otvorena vrata pravosuđa“ za cilj ima jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa. Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja iz oblasti pravosuđa.