„POŠTUJ RAZLIČITOSTI – JEDNAKOST ZA SVE“ NA NAMA JE

Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS želi da se zahvali svim dobrim ljudima koji su nesebično učestvovali i podržavali projekat svih ovih godina i koji su nam pomogli da naučimo suštinski o problemu naših sugrađana koji ima mnogo lica, o našim ustanovama i njihovim zgradama, o javnom prostoru, o nama i našim životima, o tome ko smo danas i da li nam se to dopada…

Dajemo vam sada neke od uglova posmatranja ovog problema, kada jednom krenemo da posmatramo, počećemo da razmišljamo – i tada, postoji nada da ćemo učiniti sve da postanemo društvo na koje bismo bili malo ponosniji.

Invaliditet

Kad pomislimo na invaliditet, obično pomislimo na ljude u invalidskim kolicima i sa fizičkim invaliditetom – vidljivim invaliditetom. Ali invaliditet može biti i nevidljiv. Ne možemo uvek da odredimo ko živi sa invaliditetom. Širok dijapazon invaliditeta obuhvata i oštećenja vida i slepilo, oštećenja sluha i gluvoću, mentalni ili razvojni, u učenju, i narušeno mentalno zdravlje.

Prepreke

Obično prvo pomislimo na očigledne prepreke, kao što je ulaz bez prilazne rampe za ljude koji koriste invalidska kolica, nepostojanje tumača ili natpisa za ljude sa oštećenjem sluha, nepostojanje kopija sa Brajovom azbukom, digitalnih ili snimljenih, za ljude koji imaju oštećenja vida.

Ostale prepreke, koje su često manje očigledne, mogu da čak više ograničavaju ljudi sa invaliditetom u njihovim naporima da žive samostalno, i one su rezultat nerazumevanja i predrasuda ljudi u vezi invaliditeta. Ove prepreke dovode do niskog nivoa očekivanja šta ljudi sa invaliditetom mogu da postignu.

Invaliditet + prepreke = nesamostalan život + nezadovoljstvo

Zbog svih ovih prepreka ljudi sa invaliditetom su slabijeg zdravlja, manje postižu u školi, imaju manje prilika za zaposlenje i njihova stopa siromaštva je veća od ljudi bez invaliditeta. Tako ljudi sa invaliditetom ne samo da moraju da se nose sa efektima svog invalidnog stanja, već moraju da se nose i sa svim ovim preprekama; u suprotnom će se njihov život verovatno svesti na zavisnost i jak osećaj nezadovoljstva.

Šta je samostalan život?

U suštini, to je kada živite, radite i igrate se baš kao sav ostali svet – imate prilike da donosite odluke koje utiču na vaš život, možete da obavljate aktivnosti prema sopstvenom izboru – ograničeni jedino na način na koji su ograničeni svi oni koji nemaju invaliditet.

Uklanjanje prepreka

Uklanjanje prepreka postavljanjem rampe na ivičnjak, proširavanjem ulaznih vrata, postavljanjem vizuelnih alarma, ili označavanjem pristupačnog mesta za parkiranje je često od suštinske važnosti da se obezbede jednake mogućnosti ljudima sa invaliditetom. Ta obaveza je zakonski obavezujuća za vlasti.

Međutim, moramo da se otvorimo ka široj slici – državne vlasti i ustanove predstavljaju samo deo naše zajednice. Tu su i javna i privatna preduzeća koja takođe imaju obavezu da obezbede jednak pristup svojim uslugama, dobrima i aktivnostima time što će svoje prostorije učiniti pristupačnim.

I, na kraju, tu smo … svi mi koji možemo da poštujemo različitosti i osiguramo jednakost za sve uklanjanjem prepreka.