U sali Osnovnog suda u Kruševcu 13. oktobra 2022. godine građani Kruševca su iskoristili mogućnost da se informišu i razgovaraju sa nosiocima pravosudnih funkcija i nevladinih organizacija o svojim pravima u oblasti sudske zaštite potrošačkih prava. Ovo su bila 108 tematska otvorena vrata organizovana u okviru inicijative Otvorena vrata pravosuđa , a tema ovog susreta građana i pravosuđa bila je ,,Sudska zaštita potrošača,,.
Uvodničari i panelisti bili su:
- Jovana Bjelica, Sudija Osnovnog suda u Kruševcu
- Dušan Protić, Programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost Centra za evropske politike
- Jovan Ristić, Pravnik udruženja efektiva
Događaj je moderirao Dragan Đorđević, iz Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS.
Dragan Đorđević iz Mreže CHRIS je na početku istakao važnost ovog i i sličnih događaja kao podsetnik pravosuđu koliko je ovo pitanje važno za građane, ali i istakao da razgovorima o temama kao što je sudska zaštita potrošača uvećavamo odgovornost nosioca pravosudnih funkcija i sudske grane vlasti generalno. Informisao je prisutne o postojanju internet platforme Otvorena vrata pravosuđa , koja svojim sadržajima omogućava mnogo važnih i korisnih informacija i građanima i stručnoj javnosti.
Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost Centra za evropske politike Prisutne je bliže upoznao sa pojmom potrošača i zaštite potrošača. Istakao je da je u pitanju tema koja nas sve tangira i da se svi, nekoliko puta dnevno nalazimo u ulozi potrošača. On je naveo da je učestvovao u dve izrade Zakona o zaštiti potrošača, kao i da ta ideja nije bila u potpunosti nova kada se zakon donosio, već da su postojale preteče. Naveo je da su doneta tri zakona, za vrlo kratko vreme što govori o tome da se uvek traže najbolja moguća normativna rešenja. Istakao je da Srbija, u normativnom smislu ne zaostaje za evropskim pravom i da je Zakon vrlo dobar u pogledu ocena koje dobija od Evropske komisije. Procesne nedoumice i izazovi su druga strana medalje. Istakao je i da se konstantno pojavljuju novi izazovi, kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama, ali da je ono što je bitno tendencija da se traže putevi. Takođe, istakao je da je u Beogradu veći problem, i da su u pitanju objektivne okolnosti, jer se u Beogradu nalazi 64% predmeta I samo 19% sudija, pa sudovi u Beogradu retko kada mogu da ispoštuju rokove. On je naveo da je odnos između potrošača i prodavaca jedan objektivno neravnopravan odnos, pre svega u ekonomskom smislu, ali i na druge načine. Ceo kompleks pravila Zakona o zaštiti potrošača usmeren je na to da se na pravi način kompenzuju ekonomska i stvarna neravnoteža. Naveo je i da postoji pokušaj da postoji jača vansudska pravna zaštita, odnosno da se što više toga reši pre ulaska na sud, jer smatra da je zabuna to što ljudi veruju da bi više inspekcije „dovelo trgovce u red“. To nije slučaj, nije potrošač uvek u pravu, i neophodno je postojanje adekvatnog mehanizama.
Jovan Ristić, pravnik u udruženju Efektiva je u uvodnom delu naglasio da je zakon jedno, a praksa drugo. Zbog toga što je Zakon iz 2010. Godine novina, postoji mnogo nedoumica u vezi sa njegovom primenom. Ranije, Zakon koji je postojao u SCG i Jugoslaviji je bio Lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Ideja je bila da Zakon o zaštiti potrošača bude krovni sistemski zakon koji rešava tu vrstu odnosa, ali je nedostajala jedna odredba. U naredne četiri godine bilo je dosta problema, a zakon se praktično nije ni primenjivao. Nakon toga, 2014. godine donete su izmene prema kojima se subsidiarni zakoni primenjuju, kada se ne može primeniti Zakon o zaštiti potrošača, tada se primenjuje zakon o obligacionim odnosima, a potrošaču se ne mogu dati manja prava od prava koje mu garantuje Zakon o zaštiti potrošača. Potrebno je usklađivanje sa mnogim drugim, sektorskim zakonima. On navodi da je i nakon stupanja zakona na snagu bilo problema i sa radom tržišne inspekcije, jer se inspektori, kojima su umanjena neka tradicionalna ovlašćenja nisu snašli u novonastalim okolnostima. Smatra i da zakon stvara teret za sudove i ističe da nije siguran da li je to dobra ideja. Takođe navodi da su uvedene i medijacije, kako bi se sudovi rasteretili, kao i da je u praksi malo situacija u kojima potrošač tuži trgovca. Mnogo češće su potrošači utuženi, zbog neažurnog plaćanja dospelih obaveza, u slučaju plaćanja komunalija, struje, telekomunikacionih usluga i slično. Ono što on vidi kao problem je to što se Zakon primenjuje samo u sporovima kada je potrošač tužilac, a prodavac tužena strana (retki slučajevi), dok se u obrnutim situacijama, ne primenjuje već se primenjuju pravila koja se odnose na sporove male vrednosti. U pogledu procesnih problema, jedan od najvećih je teret dokazivanja, koji je na trgovcu, dok je prema klasičnom obligacionom pravu teret dokazivanja na kupcu. Postavlja se pitanje i ko snosi troškove postupka.
Jovana Bjelica, sudija u Osnovnom sudu u Kruševcu je u uvodu podsetila prisutne na sva ograničenja i probleme sa kojima se sudije susreću u donošenju odluka u vezi sa sporovima u procesu zaštite potrošača. Ona ističe da postoji okvir u kome oni moraju da postupaju. Moraju poštovati pravila opšteg parničnog postupka. Specifičan odnos koji postoji predstavlja polaznu ideju za izmeštanje potrošačkog spora I donošenje posebnih odredbi. Ističe da su glavna načela u potrošačkim sporovima, na bazi Zakona o parničnom postupku hitnost, ekonomičnost i celishodnost. Rok za zakazivanje prvog ročišta je samo 30 dana. Ne dostavlja se tužba tuženom na odgovor već zajedno sa pozivom na prvo ročište. U tom procesu je dosta pogodnosti dato potrošaču. Primenjuje se i pravo mesne nadležnosti. Postupak može da se pokrene prema sedištu tuženog, ali i tamo gde mu je bliže, gde će imati manje troškove, prema prebivalištu, odnosno boravištu. Presuda o potrošačkom sporu se donosi odmah, a sudija mora da upozori pojedinca na to koji su razlozi na osnovu kojih se može uložiti žalba. Navela je I pozitivan primer iz prakse, Naime, kupac je kupio frižider preko interneta i on mu je bio blagovremeno isporučen putem kurirske službe. Nakon instalacije, potrošač je shvatio da ne može da uključi frižider i odmah se obratio prodavcu (putem sajta Kupujem Prodajem) I uložio reklamaciju. Prodavac je odbio reklamaciju, pa se kupac obratio advokatskoj kancelariji. Pošto je postupak bio hitne prirode, veštačenjem je utvrđeno da postoji kvar. Spor je rešen u roku od pet dana.
U diskusiji koja je usledila, nekolicina građana je podelilo svoja iskustva i zatražilo mišljenje učesnika.
Projekat „Otvorena vrata pravosuđa“ za cilj ima jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa. Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja iz oblasti pravosuđa.